Увод

Према једној од дефиниција, отворени подаци су они који су слободно доступни, приступачни, машински читљиви и доступни у отвореним форматима:

Слободно доступни – подаци морају бити у јавном власништву или доступни под условима који не спречавају поновну употребу података. Поновна употреба односи се на могућност умножавања, дистрибуције, стављања података на располагање трећим лицима, прилагођавање, повезивање са другим подацима, интегрисање у пословне процесе, производе и услуге, као и друге употребе у сврхе другачије од оне за коју су подаци иницијално прикупљени и обрађени.

Приступачни – подаци морају бити доступни бесплатно путем Интернета.

Машински читљиви – подаци морају бити у облику који је погодан за рачунарску обраду, односно облику који омогућава лак приступ и манипулацију подацима помоћу рачунарских програма.

Доступни у отвореним форматима – подаци морају бити доступни у форматима записа чија је употреба могућа без плаћања накнаде или других ограничења, као и за чију обраду је доступан најмање један алат слободног софтвера.

Осим наведеног, отворени подаци подразумевају изворност (објављивање података у облику у коме су прикупљени, без накнадних трансформација), комплетност (постојање описа структуре података, пратећих шифарника и сл.) и ажурност (која се постиже директним преузимањем података из базе у којој се изворно обрађују).

Шта је и како функционише Портал отворених података?

Национални Портал отворених података (data.gov.rs) представља место на коме се објављују информације о скуповима отворених података, које објављују државни органи Републике Србије (што обухвата органе државне управе, аутономних покрајина и локалних самоуправа, као и организације којима је поверено вршење јавних овлашћења – нпр. Влада, министарства, општине, агенције, регулаторна тела, установе и комунална предузећа и други).

Портал отворених података замишљен је не само као репозиторијум отворених података државних органа, већ и као место интеракције са заједницом која те податке користи. Осим могућности свеобухватног претраживања објављених скупова података, портал корисницима нуди могућност праћења активности државних органа који објављују податке, као и могућност дискусије о објављеним подацима. Садржаји портала доступни су програмерима путем апликативног програмског интерфејса (API). Такође, портал корисницима пружа могућност представљања случајева употребе података – било да се ради о мобилним или веб-апликацијама које употребљавају отворене податке, различитим визуелизацијама, мапама или другим облицима поновне употребе

Зашто институције отварају податке?

авне институције сакупљају и производе велику количину различитих података, а обезбеђивањем њихове доступности у форми отворених података (без угрожавања поверљивости или приватности) они се чине доступним ширем кругу корисника.

Институције тиме не само да обезбеђују виши ниво јавности рада, већ пружају грађанима и привреди нове могућности да од података створе неку нову вредност – било да се ради о некој новој апликацији, пословном моделу, визуелизацији, мапи, истраживачком пројекту итд.

Кроз отварање података, држава подстиче развој креативног бизниса и економије знања, али и добија драгоцене повратне информације, које могу да се искористе за побољшање квалитета података, боље разумевање потреба корисника, квалитетније формулисање и спровођење јавних политика.

Ко управља процесом отварања података у Србији?

Отварање података у поседу јавних институција ради њихове поновне употребе стратешко је опредељење Владе Србије, што је записано у Стратегији развоја електронске управе у Републици Србији за период од 2015. до 2018. и Акционом плану за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Републици Србији за 2016. и 2017. годину. Оба поменута документа садрже посебна поглавља посвећена отварању података.

Значај отворених података у Републици Србији препознат је и у експозеу Председника Владе од 28. јуна 2017, у коме је, између осталог, наведено да ће један од приоритета Владе бити подршка отварању података у поседу јавних институција, као и да ће Влада створити подстицајни правни оквир за отварање података и подржати државне органе на свим нивоима да отварају своје податке.

Институционално, процесом отварања података руководи Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, која одржава национални Портал отворених података и представља први контакт за све институције које желе да објављују податке.

Почетком 2016. формирана је Радна група за отворене податке, коју је до средине 2017. чинило преко 50 чланова из 34 организације (21 државна институција, осам организација цивилног друштва, једна академска институција, две пословне асоцијације и две међународне организације). Радна група има задатак да планира и координира активности на даљем отварању података, пружа подршку институцијама које отварају податке, обезбеђује сталну сарадњу између јавне управе и цивилног сектора, подстиче тражњу за отвореним подацима, промовише резултате и користи које доноси отварање података.

Свеобухватну подршку процесу отварања података у Србији пружа Програм Уједињених нација за развој (UNDP), преко пројекта „Отворени подаци - отворене могућности”. Овај пројекат реализује се уз подршку Светске банке, Владе Велике Британије у склопу Фонда за добру управу (GGF) и Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (SIDA). Пројекат је започет 2015. године, када је израђена Оцена спремности за отварање података и пружена подршка првим институцијама које су отвориле своје податке. У оквиру пројекта организовано је више догађаја са циљем промоције отворених података, подржано је успостављање овог Портала отворених података, те рад на формулисању законског оквира за отворене податке и функционисање Радне групе за отворене податке. Оваква подршка стварању одрживог екосистема отворених података у Србији наставиће се током 2018. и 2019. године, што ће допринети унапређењу рада институција, бољим услугама за грађане и привредном развоју земље

Отворени подаци на међународном нивоу

Државе широм света одавно су откриле да отворени подаци подстичу привредни раст, чине јавну управу ефикаснијом и економичнијом, омогућавају квалитетније услуге за грађане, осигуравају транспарентност и смањују простор за корупцију.

Европска унија међу првима је препознала значај отварања података у поседу органа јавне власти, па је још 2003. године донела Директиву о поновној употреби информација јавног сектора (Directive 2003/98/EC), која је унапређена 2013. године (Directive 2013/37/EU).

Први портал отворених података успоставиле су Сједињене Америчке Државе, маја 2009, а на њему се данас налази близу 200.000 скупова отворених података. Европска унија успоставила је 2015. сопствени Портал отворених података (који аутоматски преузима и скупове података са Портала отворених података Србије).

Европска комисија процењује да ће отварање података створити тржиште вредно 40 милијарди евра годишње, док ће укупна вредност за привреду ЕУ достићи 200 милијарди евра. Зато се на међународном нивоу о подацима већ дуже време говори као о „новој нафти”, а отворени подаци препознати су као један од кључних фактора за достизање циљева одрживог развоја и дигиталну трансформацију друштва. О значајном нивоу политичке подршке отварању података на међународном нивоу говори иницијатива Партнерство за отворену управу (чија је Србија чланица од 2012), као и Међународна повеља о отвореним подацима.

Напредак држава на пољу отварања података може се пратити преко неколико међународних ранг-листа, као што су Global Open Data Index или Open Data Barometer

О нама

Град Крагујевац је привредни, административни, образовни, здравствени, културни и спортски центар Шумадије. Налази се на раскрсници главних државних путева и магистралних саобраћајница, одмах до железничког и друмског коридора 10 који повезује Крагујевац са остатком Србије и Европе.

Крагујевац је јужно од Београда удаљен 140 километара и северно од Ниша 150 километара. Простире се на површини од 835 квадратних километара. Подигнут је на обалама Лепенице у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина.

Крагујевац је седиште Шумадијског управног округа.

Град Крагујевац одликује релативно добра демографска ситуација у погледу кретања броја становника, просечне старости и образовне структуре, у поређењу са остатком Србије. Са 179 417 становника (по попису из 2011. године) град је по величини први у Шумадији, а четврти у Републици Србији. Територију града чини 57 насељених места са 78 месних заједница. На градском подручју живи 150 835 становника, а на сеоском 28 582.

Крагујевац је данас уз Београд, Нови Сад и Ниш, носилац просторног, односно интегрисаног и одрживог развоја Републике Србије у целини. У протеклих пола века Крагујевац је доживео значајно повећање броја становника, захваљујући, пре свега, његовој улози регионалног, али и националног индустријског центра. Степен урбанизације Крагујевца у поменутом периоду је био већи од остатка Србије, а Крагујевцу није гравитирало само становништво из околине, већ из читавог региона, али и других делова Србије.

Крагујевац се данас сврстава у групу од 23 јединице локалне самоуправе чији је степен развијености изнад републичког просека.

Контакт

ГРАДСКА УПРАВА ЗА УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА, ОДРЖИВИ И РАВНОМЕРНИ РАЗВОЈ

Крагујевац, ул. Николе Пашића 6/3

е-пошта: opendata@kg.org.rs

+381 34 364 489, +381 34 304 490

Отворени подаци


портал отворених података од Градска управа града Крагујевца је лиценциран под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.

« Сајт је израђен у оквиру пројекта „ Локални развој отпоран на климатске промене“ који финансира ГЕФ, а спроводи Министарство заштите животне средине у партнерству са Програмом УН за развој. За садржај сајта је одговоран град Крагујевац, и он не мора нужно да одражава ставове ГЕФ-а, Министарства заштите животне средине и УНДП-а. »